субота, 21. август 2010.
петак, 2. април 2010.
четвртак, 25. март 2010.
недеља, 29. новембар 2009.
среда, 11. новембар 2009.
Jos kao malog dečkića uvek su me nišanili i govorili "mnogo se ti pravis Englez" , tako da sam ja mislio da tamo ljudi hodaju na glavu, da se automobili voze po šinama i to u rikverc...Da nisam otiso da vidim jos bih mislio da je to tako.Prvi radni dan u Engleskom restoranu počeh da ucim engl.jezik tako što uzmem nož i pitam šta je to -oni kažu naif,uzeh viljušku pitam -oni kažu fork,ali kašike nema? Ja počeh mimikom kao da kusam,a oni neznaju,nerazumeju,nema.Pomislih u sebi dal' samo jedu hamburgere,hot-dogove,tostove...
Odem u durgi restoran i gledam meni ,dodje konobar i ja mu objašnjavam tetovac,tetovac ,pasulj i pokazujem na pun tanjir kako se jede kašikom.On mi donese spagete i pita jel to,a ja sta ću rekoh to je,to je .Kad sam se"najeo" eto ti konobara ide zadovoljan što me je razumeo i sav nasmejan pita me jel bilo dobro, a ja smeškajući se rekoh veri veri gud i dodadoh na srpskom al' nema nista bez kašike,i naravno pasulja.
Odem u durgi restoran i gledam meni ,dodje konobar i ja mu objašnjavam tetovac,tetovac ,pasulj i pokazujem na pun tanjir kako se jede kašikom.On mi donese spagete i pita jel to,a ja sta ću rekoh to je,to je .Kad sam se"najeo" eto ti konobara ide zadovoljan što me je razumeo i sav nasmejan pita me jel bilo dobro, a ja smeškajući se rekoh veri veri gud i dodadoh na srpskom al' nema nista bez kašike,i naravno pasulja.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
